Zašto šnita uvijek pada na namazanu stranu?

Možda zato što previše namažemo.
Na jednu šnitu da možemo stavili bismo čitavu teglu nekog namaza. Još ako mi tu teglu nismo kupili, onda i nađemo način da stavimo istu. Čak u tim okolnostima, mogu i da stanu dve tegle namaza na jednu šnitu. Od viška glava ne boli, a i naš novčanik miruje, što je i najbitnije.
Mnogo je takvih šnita u našoj zemlji.
Da mogu sve bi stavili na sebe. Da je nekako u modi, i dva odijela bi nosili u isto vrijeme. Samo te šnite nikako da padnu!
Izgleda, da se one nisu samo namazale, one su se zamazale i premazale svim namazima, bojama, mastima i uljima. Sve što se moglo staviti, stavili su na sebe, pa ih čovjek više ne može ni prepoznati. Nažalost, više ni sami sebe ne mogu prepoznati. ‘Ajd što su sebe namazali, al’ čim su nama oči zamazali, pa da više nismo u stanju bilo šta da vidimo. Nismo više u stanju da razlikujemo i razlučimo namazanu od nenamazane šnite. Oni su toliko namazani, da su u stanju reći da su sav njihov namaz ostavili nama, i mi ćemo im vjerovati. Čak su u stanju reći kako naš namaz štite, čuvaju i brane od drugih nenamazanih šnita, koje hoće da nam ga otmu. Istina leži u tome da smo mi potpuno golei prazne šnite. Stalno padamo, i svaka nam je strana nenamazana. U tom stalnom padanju, izgubili smo sav namaz koji nas krasi, izgubili smo pojam o normalnom životu, izgubili smo ljudsko dostojanstvo, identitet, izgubili smo nadu, vjeru, više nismo ni mrvice one šnite koja smo nekad bili.
Dok mi tako padamo, oni se i dalje mažu i zamazuju.
Pašće i te šnite, nije više ni važno na koju stranu, jer svaka im je premazana.

Komentariši